O meni
2000 god. je diplomirala na Akademiji Umetnosti, Likovni Smer, odsek Grafika. Nakon stečenog zvanja Diplomiranog Grafičara od 2000 radi u marketing sektoru kao dizajner, u kompnijama u Novom Sadu i Beogradu. Paralelno sa tim ne prestaje da se bavi grafikom i slikarstvom, kao i dizajnom što garderobe što ilustracija za knjige. Pored svega, učestvuje u kolonijama po Srbiji i Vojvodini, kao i što je učesnik mnogih grupnih i desetak samostalnih izložbi. Ljubav prema oslikavanju odevnih predmeta je uvek imala, jer se ta ljubav osetila od srednje Umetničke škole Bogdan Šuput gde je završila Tekstilni smer.
U periodu kad su njena deca (Stribor i Roman) bila mala počela je da oslikava čarape odnosno garderobu. Uz veliku podršku najbližih je zagazila u „svet hand made festivala“ i sad nema nazad.
Uz decu, posao i slikanje, najviše voli da ide na planinarenje, vozi biciklo po Fruškoj Gori i trci na Keju…. A muziku vidi kao spas u svemu. A možete je naći i u klubovima gde se jos igra uz pravu muziku.
Prijatelji kažu da je jedna od retkih digitalizovanih umetnika, koja ne spava.
U nastavku možete da pročitate Natašine intervjue
NOVOSAĐANI: Umetnost za poneti
Izvor: mojnovisad.com / / Autor: Aleksandar Jovanović
Naša današnja sagovornica spojila je umetnost i zanatstvo. Znanje koje je stekla tokom studija služilo joj je u karijeri i pomoglo da se snađe kada je ostala bez posla.
– Obožavala sam akademiju, jer se nalazila na Tvrđavi. Studenata je bilo malo, ali smo kvalitetno provodili vreme zajedno. Sve nam je bilo obezbeđeno, od boja do presa i raznih alata. I danas se sećam reči jednog od profesora koji nam je govorio da mi nismo umetnici nego zanatlije. Tokom studija smo štampali čestitke i prodavali ih za praznike, a preko leta smo išli u Grčku i crtali portrete. Tako smo zarađivali i na taj način sam i naučila da plasiram svoja umetnička dela – priseća se Nataša.
Nakon diplomiranja, sagovornica portala mojnovisad.com izučila je grafički dizajn i zahvaljujući tome godinama je radila u nekoliko firmi. Međutim, kao i mnogi u Srbiji, u jednom trenutku je bila primorana da ponovo traži posao. Ideja za biznis došla je iz porodice.
– Pre dve godine sestra mi je rekla da su ručno oslikane čarape popularne i predložila mi je da se oprobam u tome. U početku nisam imala pojma kako se to radi. Navukli smo hulahopke na balon i na karton, ali ništa nije odgovaralo. Onda smo se setili plastične noge na kojoj su čarape u radnji izložene. Eksperimentisala sam i ubrzo izradila svoju tehniku. Deo na kojem će biti ilustracija prvo obojim u belu boju. Nakon toga izvlačim konture koje se posle toga boje i tako dobijam ilustraciju. Preduslov je da čarape budu deblje – objašnjava Nataša.
Prve mušterije bili su njeni prijatelji, a ubrzo su u Novom Sadu mnogi saznali za ovaj modni detalj. Tada je ova umetnica napravila internet stranicu i otvorila Fejsbuk profil, preko kojeg je kontaktiraju oni koji žele njene kreacije.
– Primetila sam da žene uglavnom vole crne boju. Traže se dokolenice, natkolenice, čarape bez stopala, dečje čarape, hulahopke i samodržeće čarape. Treba mi pet dana da završim jedan model, jer proces sušenja je dug. Mušterije su mi uglavnom žene od 35 godina pa nadalje. Bude i dece i devojaka, ali ređe. Ilustracije smišljam sama, ali ih radim i po porudžbini. Čarape se nose na posao, u izlazak, ili na rođendane – priča Nataša.
A ilustracije su različite. Na čarapama su se do sada našli Beti Bup, Merlin Monro, Frida, Pipi Duga Čarapa, Petar Pan, Pink Panter, Popajeva Oliva, Zeka Rodžer, ali i ženske usne.
– Ovo nije moja ideja, samo sam je preuzela kako bih zaradila. U svakom gradu imate osobu koja radi ovo što i ja. Sinovi su se šalili sa mnom da ću se obogatiti od ovoga, ali prošle su dve godine i tek sad mi se posao razradio – kaže Nataša.
Kad ima vremena, ova novosadska umetnica stvara slike akrilnim bojama na platnu. A nekoliko njenih umetničkih dela ukrašavaju hodnike njene stambene zgrade.
– Iza sebe imam sedam samostalnih i više zajedničkih izložbi. Ali akrili na platnu se slabije prodaju. Ručno oslikane čarape su sada popularne i od toga zarađujem. U šali kažem da su one umetnost za poneti – iskrena je Nataša.
Slikarka radosti života
Izvor: http://www.topsrbija.com
Razumeti suštinsko značenje pop art-a znači shvatiti svet koji nas okružuje.
„Ovo je moderan svet i on je divan“, izjavio je vodeća figura pop art-a, Endi Vorhol, čarobnjak koji je, služeći se umetnošću kao alhemijom, uspevao da obične, trivijalne stvari promoviše u umetnička dela.
Nataša Gegić Raletić, žena, slobodna umetnica, majka dvoje dece, predstavnica generacije mladih novosadskih umetnika, spoljašnji svet posmatra kroz dioptriju optimizma i radosti, koju nosi u sebi, sa sobom, i čini ga lepšim i poželjnijim za život.
Slikajući najčešće pejzaže i portrete, kao delove urbanog sveta, Nataša Gegić Raletić se trudi da poveže spoljnu predstavu o životu i stvari u njemu, sa svojim unutrašnjim bićem. A to biće vrca od energije i životnog optimizma. Zato su njene slike vesele, živih boja i mame na osmeh.
Ona je drugačija i njene slike se razlikuju od svih drugih. Njen umetnički rukopis je prepoznatljiv, vrlo jasan i vrlo iskren, oštrih linija. Retko kada meša boje. Na njenim slikama one su uvek čiste, vedre, to su boje sunca, proleća i leta, a crno i braon skoro nikada ne koristi.
-Mene je kroz studije vodio pop art. Negujem vrlo naglašen „plakatski stil“. Diplomirala sam grafiku, izazovnu ali fizičku veoma zahtevnu, koja se smatra više muškim smerom, iako se za nju češće opredeljuju žene. Uvek su moje grafike bile pune boja, retko kada sam radila crno-belu varijantu, što je podrazumevalo mnogo više rada. Zahvaljujući tome što se na akademiji uvek dotakneš i slikarstva, i vajarstva, intermedijalnih istraživanja, po završetku AUNS-a sam se usmerila na slikarstvo, jer je mnogo jednostavnije kod kuće raditi sa platnom i sa bojama, nego grafiku sa presom. – priznaje umetnica svoj beg u slikarstvo u kojem, kao i u životu ne voli da vara, jer bi onda varala samu sebe.
Voli islikavanje, ali od onoga što ona radi ne može (i ne želi) da pobegne. Kroz svoj rad ona govori jasno i oštro, bez uvijanja, jer takva je ona. Hrabro vodi borbu na svim frontovima, i onom privatnom i ovom profesionalnom.
Tako se u vremenu današnjem, u vremenu sumornom, za svoj lični status, i za status umetnosti uopšte, bori umetnica koja oko sebe širi radost, zato što je to njena priroda, i zato što joj je u životu lepo, jer je napravila da joj bude lepo. Tako razmišlja i tako joj se dešava. Svoj optimizam reflektuje i na platnu, te je dovoljna jedna njena slika da razbije dosadu i prazan zid.
Nataša Gegić Raletić ne voli da priča o sebi, pušta da drugi govore o njoj. Jedan od njenih najvećih fanova je njena sestra, Tamara Ekmeščić, čiji je stan mala galerija Natašinih slika, a to znači pun veselih boja i optimizma.
Od pre tri godine, Natašina prijateljica, Dragana Bojović, fitnes instruktor i pisac romana: „Biti bolji“ i „Biti pametniji“ (Otvorena knjiga, Beograd), kaže da su Natašine slike zapravo njena kolorisana ličnost i potpuno posebne.
-Nataša je izgradila svoj prepoznatljiv stil, i što više pratite njen rad, sve vam je razumljivije i dopadljivije to šta ona radi. Često na prvi pogled deluju suviše pop art, ali se na kraju svi u njih zaljube. Gotovo je nemoguće ne poistovetiti njenu ličnost sa njenim slikama. Oko mene su svi apsolutno opsednuti njenim radovima i interesantno je da je ljudi prvo upoznaju, i zavole je, a upoznavajući nju sve više im sviđa i njen rad, što nije problem, jer i ona i njene slike bukvalno plene pozitivom.
Nataša Gegić Raletić zbog porodičnih obaveza retko učestvuje na kolonijama, ali je već drugu godinu za redom na Likovnoj koloniji „Podrum Miljević“, jer joj se sviđa gostoprimstvo i briga o umetnicima porodice Miljević, verovatno zato što domaćini poznaju i vole umetnost, a ona vino. A to je dovoljan razlog da se njene slike nađu među onima koje će oplemenjivati restoran etno domaćinstva „Podrum Miljević“ i koje će svi koji odu tamo, moći da vide.
Raletić art: Čarape koje šetaju umetnost
Izvor: http://www.lipsandheels.com Autor: Milka Hobetko
Za ženu neverovatne energije poput Nataše Gegić Raletić nema prepreka ni nemogućih zadataka. Upravo njena upornost i istrajnost uticali su na to da 2016. godine počne da oslikava čarape. Umetnički aspekti ove slikarke i grafičara po struci izašli su na svetlost gradskih ulica zahvaljujući odvažnim i damama sa stilom koje šetaju ove čarape.
Proces oslikavanja čarapa prema Natašinim rečima, nije nimalo lak, ali želja da konačno radi nešto za svoju dušu i ponudi unikatne čarape koje će uneti vedrinu je ono što je vodi na ovom putu. Nataša je jedna od onih ljudi koji motivišu i njene šarene, specifične čarape sa crtanim i filmskim junacima, cvetovima su izazvale veliku pažnju žena koje ih oduševljeno kupuju i nose.
Kako ste došli na ideju da se posvetite oslikavanju čarapa?
Potpuno ste u pravu kad kažete „posvetite”, u umetnosti kakva god da je nema kompromisa. Zapravo, ja imam mnogo ideja, ali želim pre svega da konačno nešto radim za sebe! Moja sestra je pogurala ovu ideju, a uz veliku podršku prijatelja počela sam da slikam na čarapama razne teme 2016 godine. Ni malo nije bilo lako naslikati ih na početku, a pogotovo plasirati ih na tržište.
Koliko vam čarape omogućavaju da se umetnički i kreativno izrazite?
Čarape su samo veznik između šminke, cipele i frizure. Ono što nama fali u životu osim ljubavi, ljubavi i ljubavi i cipela su čarape. One su samo okidač da se upakujete i krenete na sastanak, na posao, kod frajera, na rođus, na party, na trening, provozate bajk, a možete i ujutru bez šminke u čarapama da odete do prodavnice, sa stilom. Čarape nisu obične one nose sliku na sebi, koja govori dosta o vlasniku istog. Čarapa je jako bitan element u našim životima, ko prati modu, a i onaj ko ne prati, zna da u Raletić art čarapama nema potrebe izuvati se … Slika i diše i miriše, nema osobe koja ne skrene pogled na noge…
Kakve su reakcije ljudi na oslikane čarape? Kolika je zainteresovanost za takve čarape i ko su ljudi koji ih uzimaju?
Reakcije su takve da žene ne mogu da se odluče koju čarapu bi pre htele. A ne mogu da se odluče na kom delu nogu, odnosno čarapa žele da imaju sliku. Pozitivne su reakcije svakako, i onaj ko ih nosi i onaj ko ih gleda .
Zainteresovani su i muškaraci koji kupuju svojim suprugama, devojkama i snajkama. Zatim žene koje ih kupuju sebi, drugaricama, sestrama, mamama i više od jednog para čarapa. Tolika je zainteresovanost, da je moj dan postao noć, jer ne mogu da postignem da ih uradim dovoljno.
Čarape su za hrabru, samopouzdanu, odraslu ženu, sigurnu u sebe koja zna šta hoće. Njih ima od 4 do 60 godina. Osoba koja to nosi je specifična i voli da nosi drugačije detalje na sebi. To su osobe koje vole da budu primećene, iako se obukla kao lutka iz izloga, časopisa, kada obuče ove čarape sa njima razbije čitav koncept i doda svom autluku još nešto posebno.
Na koji način se odvija proces rada na čarapama?
Proces je DUUUG, a ja ću ukratko o tome. Zavisi koja je čarapa u pitanju. Tamna čarapa zahteva mnogo više posla od svetlije čarape. Nanosi se podloga više puta, svaka podloga mora da se čeka, proces sušenja i upijanja boje je dug. Na svaku suvu podlogu se nanosi dalje boja koja već sledi, tako se stvara slika. Gotovu čarapu dobro sagledam, obučem i sledi fotografisanje. Djphotos, moja mama i moja deca to fenomenalno fotografišu. Zatim sledi pakovanje u eco ambalažu i eco vrećicu. I to ide kod vlasnika lično ili šaljem brzom poštom.
Kako nabavljate čarape i koji materijali su najpogodniji za oslikavanje?
Načina ima pregršt, ali je malo kvalitetnih čarapa. Cena čarape već u prodaji je jako skupa, što ne znači da je kvalitetna. Čarapa mora biti sveža kao što je hrana sveža. Ona od stajanja u prodaji puca. To nisam znala dok nisam počela ovim da se bavim. Kupujem samo čarape koje mogu da opipam, bez obzira koja joj je cena. Kupujem od onih najjeftinijih do markiranih i skupljih. Čarapa mora imati minimum 60 dena u sebi i malo likre. Čarape opipam i proverim dal je „suva”, kad naiđem na takve prosto se naježim, jer su takve obično trule i one su otpadak koji podmeću u prodaji.
Kao diplomirani grafičar i slikar da li mislite da su drugačiji načini primene slikarstva put ka uspehu?
Kao diplomirani grafičar, nastavnik i profesor likovne kulture, koji je završio i Umetničku školu za dizajnera textila mislim da nije tačno da je primenjeni način slikanja put ka uspehu. Svaki vid umetnosti od likovne, muzičke, dramske do raznoraznih vrsta ispoljavanja tih sposobnosti bilo da je to pisanjem, igranjem ili nekim performansom na ulici, u galeriji, a može i na vrhu Ajfelovog tornja, teško da će nešto postići bez dobre marketinške aktivnosti. Čovek mora biti napadan, inovativan, borben, uporan i da ima strpljenja na ovom prezasićenom tržištu svega i svačega. Kvalitet, znanje, edukacija i mnogoooo dobrih ljudi stoji iza svega i jednog dana to mora da dostigne svoj vrhunac, ali ništa se ne dešava preko noci. Kič, šund, glupost i lako štivo dostižu svoj vrhunac, nažalost mnogo brže od onoga što ljude dugotrajno čine srećnim. Zato ja non stop imam posla. Jer zapravo čarapa može jednoj ženi da donese samo još gomilu komplimenata.
Dizajnirali ste i odeću, radili ilustracije za knjige. A takođe i dalje se bavite slikarstvom i grafikom. Koja je zajednička nit svih tih stvari i u čemu se od svega toga vi osećate najkomfornije i potpuno slobodno?
I ju, kad ja sve ovo stižem, hvala što ste me podsetili 😉 Zajednička nit je da kad vidim prazan papir, platno, pixele, haljinu ili čarape…da ja u tom momentu shvatim šta je meni u glavi i šta mora iz glave da leti napolje. I ja to „izbacim” na zadati materijal. Nikad ne znam kad je kraj i šta će ispasti. Znam samo da sam sebi zadala vreme do kada to mora biti gotovo, na platnu ili spremno za štampu. Tek kad dođe do interakcije znam da se osećam ispunjeno. Sebe mnogo dajem kroz vizuelno izražavanje, na kraju se osećam kao izduvan balon . Kada mi druga strana kaže koliko je zadovoljna to je dokaz uspeha svih nas koji se bavimo umetnošću,na ovaj ili onaj način. Bankaru ili ekonomisti ovo uopšte nije jasno. Ja činim druge ljude srećnim i ulepšavam im vreme i prostor. Sve nabrojano je usko povezano, materijali i boje koje koristim su drugačiji, ali moja ideja je ista.
Kakvi su vaši dalji planovi? Šta se novo može očekivati u Raletić artu?
Kad mislim o planovima ili željama, automatski pravim akciju. Povećavam tržište, samim tim i količinu, a uz to će biti potrebe za još većim obimom posla, što će zahtevati više ljudi u timu Raletić art. Konkretno pričam za ženske čarape i garderobu. I dalje će sve biti unikatno i jedinstveno, pa neka se šeta umetnost gradom i neka unese boje i osmehe svima kojima to nedostaje.
